Hodočašće u Hag

Nadaleko je poznato da je Holandija zemlja koja je najbliže došla biciklističkoj utopiji. Da bismo se uverili koliko je to istina, odlučili smo da je vidimo svojim očima i da je osetimo na svojim gumama. Usput do nje bismo doživeli zemlje centralne Evrope, njenu prirodu i arhitekturu, sve dok radimo ono što volimo, vozimo bicikl. Na put smo krenuli Andrej, Aleksa i Veljko. Kako bi Veljko otišao na koncert svog voljenog benda Between the buried and me, ubacili smo i Berlin u turu, a mi se ostali, pošto još nismo bili na tako bitnom mestu, nismo žalili.

Tura je obuhvatala 6 država: Srbiju, Mađarsku, Slovačku, Češku, Nemačku i Holandiju (Andrej je prolazio kroz Sloveniju i Austriju umesto kroz Srbiju i Mađarsku), 1900km (mi smo zaokružili na 2kkm), koje smo prešli za 11 dana (sama tura je uzela više vremena zbog pauza i obilaženja Berlina i Holandije), 3 probušene gume (na jednom biciklu), mnogo truda, ali i mnogo zabave i uspomena.

Prvo ćemo opisati tehničke stvari o putu, šta smo naučili i šta smo mogli bolje da uradimo, a posle ide kratak opis same avanture po danima sa slikama.

Koristili smo sve moguće oblike prenoćišta. Iznajmljivali smo hostele, Airbnb smeštaje, našli smo dva domaćina preko couchsurfinga, kampovali smo u šatorima, a Andrej je i prespavao jedan dan u parku u Amsterdamu bez šatora. Od svega toga, najpozitivnije iskustvo smo imali sa couchsurfingom, preko kojeg, pored besplatnog prenoćišta, upoznaš zanimljive ljude iz kraja kroz koji prolaziš i koji verovatno imaju ista interesovanja kao ti. Sa kampovanjem se nismo proslavili, pošto postavljanje i pakovanje šatora oduzima previše vremena, nemaš dobro potreban tuš nakon čitavog dana vožnje, a i hladnije i kišovito vremene, kroz koje smo mi vozili, onemogućava da se prijatno naspavaš okružen plastikom. Da smo vozili leti, pored nekog mora, verovatno bi bila drugačija situacija.

Veljko i Aleksa su vozili touring bicikle, dok je Andrej koristio drumski. S jedne strane, ovo je bilo dobro, pošto je Andrej išao prvi i zaklanjao vetar, dok su Veljko i Aleksa nosili teret, kao što su šatori. S druge strane, često je dolazilo do nejednake brzine, pošto vožnja drumskog bicikla zahteva mnogo manji napor, posebno kad se ide uzbrdo, mada slabije podnosi loš teren i češće dolazi do bušenja gume. Pored toga, drumski bicikl je i skliznuo jedanput zbog kiše i bisaga, koje nisu bile namenjene za taj bickl. Shvatili smo da bi bilo najbolje da smo svi nosili manje tereta, bez kojeg ne bismo kampovali i da smo koristili drumske bicikle. Da je bilo bolje vreme i da nam se nije žurilo, isplatilo bi se više ići sa touring biciklama i šatorima. Išli bismo sporije, ali bismo potrošili manje novca na smeštaj i mogli bismo da idemo na neke neasfaltirane staze.

Koristili smo tri načina navigacije: Google maps za aute sa izbegavanjem autoputeva, Google maps za bicikle i Bikemap. Druga opcija je jedino moguća u zapadnim državama, a i pored toga vodi na loše puteve. Mi smo morali da prebacujemo bicikle preko ograde kod Berlina zbog mape, gde se prvi put probušila guma. Bikemap je dobra aplikacija za touring bicikle, gleda da ide po namenjenim stazama za bicikliste bez prevelikog prometa i sa lepšom okolinom, kao što je eurovelo, ali često se dešava da te odvuče na neasfaltiranu stazu, što znatno usporava, a ponekad je i nepodnošljivo za drumski bicikl. Ovo postaje nepodnošljivo i za druge vrste bicikli u državama poput Srbije gde su te staze znatno manje razvijene, ali je u Holandiji neuopredivo najbolja opcija, jer u Holandiji nemaš loše puteve za bicikle. Aplikacija poput Bikemapa, samo malo lakša za korišćenje je Komoot, nju smo počeli koristiti u turama posle ove. Google maps za aute sa izbegavanjem autoputeva nas je najviše poslužio. U Srbiji predstavlja jedinu dobru opciju. Izvan Srbije te možda ne uputi na neke dobre biciklističke staze i možda te odvede na puteve koji su ilegalni za bicikle, ali i tamo predstavlja najbržu opciju.

Dan 1

Subotica- Szekesfehervar

Put je je započeo u našem rodnom gradu, Subotici, sa samo dva člana, Aleksa i Veljko (Maxi). Treći član, Andrej, je imao druge obaveze, biće objašnjeno daljem u tekstu.

Plan je bio da već u 8 sati krenemo ali nas vremenske prilike nisu poslužile, počeo je pljusak. Zbog oklevanja odložili smo polazak za 3 sata, što nas je kasnije koštalo više nego što smo očekivali. Pored vremenskih imali smo i tehničke probleme. Savet, pre puta temeljno proverite stanje bicikla, pogotovo ako je starije… Već nakon 20km je Veljku pukao paktreger i otpao sa bajsa zajedno sa bisagama. Na svu sreću sledeće mesto nije bilo daleko i tamo smo uspeli da nađemo majstora da nam reši problem. Ostatak dana je bio prilično monoton, ispunjen neprestanom vožnjom.

Dan 2

Szekesfehervar-Bratislava

Prvu noć smo proveli u šatoru. Uz šok hladne jutarnje rose i ispijanje kafe smo se mentalno pripremali za izazov koji nas čeka, nadoknađivanje lenjog starta prethodnog dana.

2. dan je bio poprilično dug. Proveden je većinom uz vožnju i povremene pauze za ispunjavanje bioloških potreba. Kao prizor nam je zapala ahritektura grada Đer i veliki broj objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih resursa.

Dan 3

Bratislava- dan pauze

Stigavši u Bratislavu u sitnim satima osećali smo veliko olakšanje. Osim sto smo uspešno obavili prvi deo rute i zaslužili dan odmora, susreli smo se sa Andrejom. Andrej je taj dan zvanično diplomirao Biohemiju u Ljubljanskom univerzitetu. Svega nekoliko sati nakon odbrane rada je seo na bicikl i krenuo u Bratislavu. Sve je bilo isplanirano do minute.

Bili smo smešteni u hostelu koji je bio sasvim pristojan i na dobroj lokaciji. Dan odmora je proveden obilazeći glavni grad Slovačke kojeg smo se sva trojica dobro sećali sa đačke ekskurzije, ali je svakako bilo lepo osvežiti sećanja.

Pored sećanja smo se i sami osvežili.

Dan 4

Bratislava-Brno

Put do Brna je bio posebno interesantan jer, osim što smo prvi put svi članovi bili zajedno, za taj jedan dan smo prošli kroz čak 3 države.

U toku je bilo Svetsko prvenstvo u košarci koje nismo mogli da propustimo. Nismo se baš najbolje plasirali, ali smo odrali Amere. Dovoljno.

Deo puta na ulasku u Češku nas je iznenadio, put je bio pristojan, kako biciklističke staze koje su bile dobro sređene, tako i sam magistralni put na kojem smo proveli većinu vremena. Sreli smo veliki broj lokalnih biciklista koje smo pozdravili sportskim pozdravom.

Dan 5

Brno-Nove mesto na Morave

Za doručak u Brnu smo noć pre kupili jaja kako ne bi morali ići do prodavnice rano ujutru, ali su ista završila na asfaltu nakon što je Andrej izgubio kontrolu nad bajsom.

Ovaj dan vožnje je bio poprilično kratak. Završio se oko 20h. Razlog iza toga jeste to da mi Vojvođani nismo navikli da idemo uzbrdo, malo je reći da ovo nije bio teren za nas. Pored toga je taj dan u Češkoj bio neki praznik, tkd. retko koja prodavnica je radila što je znalo da bude dosta iritantno.

Dan 6

Nove mesto na Morave-Nymburk

Ujutru kod ovog nepoznatog grada u Češkoj nas je umesto alarma probudio lavež pasa koji su prolazili kao i oštri zvuci sa gradilišta nedaleko od nas. Tako nešto je trebalo da primetimo pri odabiru mesta za kampovanje ali izgleda da nas je umor dotukao.

Naša kamp formacija

Andrej u Ljubljani radi part-time u call centru i kada je svom šef ispričao plan o ovoj avanturi, gazda je bio dobar i poklonio nam je svakom po kabanicu sa odštampanim logom njegove firme. Može se reći da nam je sponzor. Kabanice su nam poslužile jer je na ovoj nadmorskoj visini temperatura bila nešto niža.

Dan 7

Nyburk-Dresden

Dan vožnje je započeo nakon što je Andrej završio demostriranje sile pri otvaranju čokoladice, Maxi otvorio oči nakon predugog izležavanja i oklevanja, tokom kojeg se Aleksa neprestanio žalio, tj. obavljao nuždu broj 2, što bi se reklo. Ovaj dan je bio dug ali nam je povratak na domaći teren prijao, vratili smo se na ravnicu i dospeli do Dresdena.

Dan 8

Dresden- dan pauze

Dresden nas je sve oduševio. Osim što smo se prvi put nakon 3 dana osvežili u pravom kupatilu, čekao nas je i dan odmora od bicikla. Smestili smo se preko aplikacije Couchsurfing u kojoj ljudi koji imaju viška mesta da ugoste turiste to urade bez naplaćivanja. Još pre polaska na put smo našli smeštaj u Dresdenu kod Philipa. On je razumeo naše putovanje jer je i on sam išao na još ambicioznije avanture. Radi na univerzitetu za Ekologiju i živi u jednoj blago rečeno zaminljivoj zajednici. To je jedna velika kuća sa dvorištem u kojoj živi oko 20 ljudi. Svako od njih ima svoj doprinos smeštaju i zajedno grade i unapređuju svoju zajednicu. U ovoj kući vlada iznenađujuća harmonija. Svi do jednog ukućana su skrenuli ulevo.

Obilazak Dresdena je bilo kulturno uzdizanje. Osim muzeja obišli smo i druga mesta kulture u gradu.
Pivnice, naravno, spadaju u kulturu. Malo toga je bolje od Nemačkog piva.
Pored nas je Filip, naš domaćin u Dresdenu.

Dan 9

Dresden- Berlin. Pozdravili smo se sa Philipom I nastavili put.

Većinu puta smo pravili odmor u Lidlu, prodavnici koja je obelezila ovo putovanje. Nudi izvrstan broj peciva po prostupačnim cenama što je idealno za dugu vožnju. )Lidl nas nije sponzorisao, nazalost 🙁

U Berlin smo ušli oko ponoći a do smeštaja nam je trebalo preko 2 sata. Mislim da to dobro predstavlja veličinu ovog grada gledajući da smo bili smešteni u užem centru.

Berlin je predstavljao prvi veći cilj, kao neku polovinu puta, gde smo stekli sigurnost o našoj sposobnosti da se izborimo do kraja.

Dan 10-13

Smestaj u Berlinu nas je oduševio. To je bio hostel samom centru grada, veoma jeftin iz razloga što je u jednoj sobi bilo preko 30 kreveta. Većinu vremena smo proveli na ulicama grada, tkd. ovu sobu nismo mnogo ni viđali. Mesto gde smo proveli mnogo vremena jeste kuhinja iz koje je pogled bio neverovatan, skoro kao proizvod naših kulinarskih sposobnosti.

Berlin pamtimo po dobrom pivu, moćnoj ahritekturi i bogatoj istoriji grada, koju su, takvu kakva je, Nemci dosta objektivno predstavili. Muzeji su, iako malo lose organizovani, poprilicno modernizovani sa dosta interaktivnih elemenata.  (Moguće je kupiti dnevnu kartu za sve muzeje na takozvanom Ostrvu muzeja)

Kad smo već kod modernog, uradili smo nešto čega nas je poprilično sramota. Vozili smo električni trotinet. Sliku nećete videti, neće se ponoviti…

Metro je dobro organizovan i karte su besplatne, ako si Srbin. Veoma je čudnovato što ne ide sve vreme pod zemljom već povremeno izlazi na površinu.

Andrej je imao želju da osvoji Reichstag, sedište Nemačke skupštine, kao u dobrim starim vremenima, ali su mu konfiskovali zastavu na ulazu.

Obišli smo i ostale znamenitosti, zid, toranj, spomen ploče Jevrejima, stadion, čak smo i na žurku stigli da odemo.

Aleksa je negde usput skliznuo sa pedale i svom težinom, koje ima viška, pao na volan i iskrivio prednji točak na bajsu. Problem je rešen u lokalnom bajk-servisu gde je bio zaposlen radnik sa tripletom 21. hromozoma . Moram da priznam posao je odrađen korektno, brzo i za male pare. Sve pohvale.

Dan 14

Berlin- Brandenburg

Sa većinom puta iza nas, bili smo samouvereni da će narednih 800km biti lako.

Na žalost, izabrali smo loš put i guma na drumskom biciklu se probušila, a ubrzo zatim i guma koja ju je zamenila. Da ne bismo više okušavali našu sreću, podigli smo šatore ni 80km od centra Berlina i ostavili krpljenje gume za sledeći dan.

Dan 15

Brandenburg-Wolfsburg

Pošto nismo više imali rezervnih guma za drumski bicikl, a sa krpljenjem nismo hteli da se kockamo, odneli smo bickl do mehaničara, koji nas je opelješio za 30€ samo da bi promenio unutrašnju gumu. Ovog dana su počele da padaju kiše i nisu prestajale dok se nismo vratili kućama. Patike su nam konstantno bile mokre, a kabanice nismo skidali.

U srcu Nemačke smo prošli i pored Zlatibora, ali su nas gledali nemo kad smo tražili komplet lepinju, pa smo u znak protesta otišli u neki drugi kafić.

Prešli smo preko Raskrsnice plovnog puta kod Magdeburga, koja kanal, da se ne bi ukrštao sa rekom preko koje prolazi, prebacuje na drugu stranu sa mostom.

Dan 16

Wolfsburg- Osnabrucke

Dan je bio naporan, toliko da za znamenitosti usput nismo imali ni malo vremena, kao ni za slike. Videli smo fabriku Volkswagena. Od Hanovera smo jedino videli periferiju. Dva puta su nas zaustavili policajci da bi nas upozorili da se sklonimo sa kolovoza i pomerimo na biciklisticku stazu, da bi se mi posle 5 min ponovo vratili, jer drugačije nismo mogli da pređemo 250km namenjenih za taj dan.

Stigli smo po oluji oko 1h ujutro, dočekala su nas dva studenta po imenu Malte, blatnjave i iscrpljene, ali ponosne.

Dan 17

Osnabruck- Negde u Nizozemskoj

Sa domaćinima smo razmenjivali iskustva bike touringa, pošto se i oni bave time s vremena na vreme. Razmenili smo pesme i urbane legende naše i njihove estrade (kao što je Cecino šišanje), spremili doručak i nastavili ka Holandiji.

Uzimali smo više staza uz reku, a ne magistralom kuda su prolazila bezbrojna kola. Naravno, raspoloženje nam se odmah diglo.

Kad smo prešli poslednju granicu i ušli u Holandiju sačekale su nas piste umesto biciklističkih staza. Dobili smo jak optimizam posle proteklih dana naporne vožnje po kiši i vetru na magistralnim putevima Nemačke, a i znali smo da nas sutra čeka dobro zaslužen odmor u Delftu.

Dan 18

Negde u Nizozemskoj- Delft

Za poslednji dan smo ponovo ostavili prevelik zalogaj, ali zalogaj koji smo odlučili da pojedemo i da dođemo u Delft sutra izjutra, kao što je i bio slučaj.

Okolina je bila prelepa. Od uređenih ruralnih imanja da živahnih gradskih trgova, svaki deo puta je bio melem za oči. Mi, na žalost, nismo imali mnogo vremena da uživamo, jer nas vreme ni danas nije milovalo, a bili smo mokri i iscrpljeni od proteklih dana.

Pred kraj se drumskom biciklu ponovo probušila guma, koju smo uz puno truda i stresa uspeli dobro da zakrpimo. Stigli smo oko 5 ujutro u kuću gde nas čekao drug iz Subotice, Marko, sa kajganom. Marko je došao taj dan avionom. Za slavlje nismo imali snage.
Staze su nas očarale. Ne možeš da zamisliš koliko su dobre biciklističke staze u Holandiji dok ne odeš tamo.

Dan 18-23

Smešteni smo bili u tipičnoj Holandskoj kući, pokriva površinu od 20 m2, ali ima 4 sprata. Iscrpljeni i u bolovima od puta, prvi dan smo odmarali i jedva smogli snage da se prošetamo kroz Delft. Naredne dane smo iskoristili za obilazak Haaga, Amsterdama i Rotterdama.

Haag smo došli pre svega da vidimo tribunal i zatvor, zbog kojih smo u suštini prešli silne kilometre sa biciklom i sa čime smo završili naše hodočašće. Ni na čije iznenađenje, nismo mogli da posetimo antagoniste jugoslovenski ratova, mada smo pokušali. Umočili bismo i noge u Severno more da nam je vreme to omogućilo.

U prestonici marihuane i prostitucije, Amsterdamu, smo, kao dobri hrišćani, zaobišli sve te grehove i posvetili se lepotama grada. U dosadašnjem duhu, pivo je bila glavna atrakcija. Posetili smo pivaru Heineken, zatim najpoznatiju kraft pivnicu u gradu, prošetali smo crvenim distriktom i popeli se na vidikovac sa kojeg smo gledali svetla amsterdama.

Iznajmili smo bicikl za Marka da bismo biciklama otišli do Roterdama. Ubrzo smo se pokajali jer nas je kiša pokupila, ali smo i tako pokisli obišli industrijski centar Holandije.

Poslednjeg dana su nam se razišli putevi. Aleksa, Veljko i Marko su spakovali svoja dva bicikla u kutije i krenuli u Eindhoven na avion. Jedva su stigli, jer u Holandiji treba dan pre rezervisati taksi, pošto su svi zauzeti. Andrej je otišao biciklom za Amsterdam gde je sutradan seo u bus za Ljubljanu. Usput je Haarlem shake-ovao, prespavao u parku u samom centru i ujutro bio prisiljen da sluša priče od nekog Marokanca o velikom džihadu koji dolazi. Mogli smo bolje da isplaniramo povratak.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »